sandrajakovljevic.com

Radeći na projektu za Svetsku banku, bila sam detaljnije upoznata sa EIP-om. Šta je to? Entrepreneurship and innovation programme
Na sajtu recimo nema jasno definisane strukture inovativnog procesa, naravno to je nešto ispod haube ali upravo ona može ukoliko se prilagodi našem društvu i okruženju, biti odlična polazna osnova kako stvarati kvalitetne start-up projekte i postojeće kompanije najlakše uvesti u procese inovacija u ma kojoj oblasti.
U njihovom prestavljanju struktura inovativnog procesa sadrži:
1. Generisanje ideje ( po generisanju svih ideja, u proces ulaze ideje po sistemu 1. 2. 3. definisane po brzini implementacije)
2. Učesnici inovativnog procesa ( to je prvi filter gde se svakom članu tima dodeljuju po 2 člana koja doprinose inovativnom procesu, a proces je kružni. Što će reći sledeće: danas je osoba “x” dodeljena timu “a” osoba “y” timu “b” itd. sledeći ciklus je obrnut i osoba “x” pripada timu “b” itd. čime grupa “iz pojedinca izvlači” najveći mogući potencijal,)
3. Menadžment određuje proces razvoja i korake koje treba činiti
4. Odobravanje projekta inovativnosti
5. Project managment određuje početak rada na projektu.

Naravno ono što je jačina ili ti stabilnost EIP-a jeste da je svaki inovativni proces podržan na svim nivoima. I to je stvar kulture. O čemu je zapravo reč.
Svaka ideja je podržana na svim nivoima u organizaciji (napominjem da je reč o velikim sistemima) ali naravno u manjem obimu se može na ma kojoj organizaciji primeniti. Značaj se daje svakom članu tima, brainstorming je suština poslovanja, i svaka ideja se odobrava sa više organizacionih tačaka.
Ovakav proces funkcionisanja kompanije max smanjuje probleme upravljanja ljudskim resursima. I na kraju svaki proces ima svoje tzv. “Gateway process” i njegove faze u IT-ju su: (ne znam faze ostalih segmenata, jer u njima nisam učestvovala)
1. identifikacija procesa inovacije, (kada se ideja prepozna kao razvojna prestavlja se menadžmentu)
2. preuzimanje analitičnog rizika, (tačnije to je proces analitičke ocene ideje)
3. razvoj (koji postoji samo ako menadžment oceni da je analitička ocena pozitivna sa svih aspekata (finansijskog, razvojnog itd) tada se pristupa izradi full “Poslovnom planu” sa ocenama koliko će biti potrošeno na šta, kada je spremna realizacija ideje,očekivani rezultat itd) i
4. započnite.

Svaki inovativni proces koji postoji i na kome se radi ima svoje stubove na kojima se zasniva i to su:
1. Razvoj veština
2. Inovacija infrastruktura
3. Mreža za inovaciju
4. Interna promocija
I svi stubovi razvoja inovativnosti su napravljenju sa ciljem da se svaki zaposleni oseti bitnim u organizaciji, da postoje konkretne i merljive akcije, da svaki proces ima svoje i zašto i zato!!

Popularity: 5% [?]

Share This

H. Firestone je rekao “You get the best out of others when you give the best of yourself.”
Ukoliko se rukovodimo ovakvim razmišljanjem, možemo od sebe i od drugih uvek tražiti više. I to je ključ inovacija. Ali svakako ne možemo zanemariti, nešto što je prirodno a skopčano je sa inovacijom. A reč je o kulturi i okruženju. Dosta toga u našoj zemlji potrebno je učiniti, da bi i postojeće kompanije i novi start-up projekti mogli se razvijati prikladno. Mislim da je ovog trenutka najteže shvatiti značaj inovativnosti u našoj zemlji. Jedna činjenica jeste da inovativnost čine ljudi. I da ma koji korak da učinimo da ljudima damo do znanja da je sve u njima, je temelj razvoja našeg društva. Do sada iskreno nisam prepoznala tu nazovimo viziju našeg društva ali se najisrenije nadam da krećemo se pravim putem.
Uskoro u Kragujevcu, počinje sa radom Inovativni inkubator centar i takođe se nadam, da će društvo znati da prepozna značaj njegog postojanja. A da će organizacija pomenutog centra biti organizovana, na taj način kao da je i ona sama “kompanija” koja može generisati ideje, prave ljude.
Dakle, trebamo stvoriti strategiju koja će postati ključni faktor za konkurentnost u današnjoj eri ekonomije znanja.
Ne treba bežati od činjenice da smo u društvu, informacija i znanja, gde je informacija sve više i više u izobilju i dostupna svima, i gde se samo pravilno trentirane i kvalitetne informacije računaju. Već upravo tu činjenicu učiniti našom prednošću i impulsom glavnog rasta i razvoja našeg okruženja.

Popularity: 4% [?]

Share This

Već par meseci, sam sama sebe uključila u priču business start-up. Mesto dešavanja je Kragujevac. I tim koji predvodi pomenuti BSC je zaista kvalitetan. Interesantni ljudi, priča koju pokrećete i još mnogo toga, valjda prirodno nameće da se čovek zainteresuje i dublje uđe u tematiku. Poslednjih meseci to je za mene start-up projekti kod nas i u svetu, trendovi u ekonomiji, inovativnost itd. Pored toga što pokušavam kreirati nešto lepo, korisno i konkretno. Dobar deo svog vremena koristim za raznorazne webinare, čitanje stručne literature, razgovore sa prijateljima svuda po svetu, bila sam uključena i u jedan projekat Svetske banke u oblasti IT-ja itd. Sve to je rezultiralo jednim mojim istraživanjem koje sam nazvala “Javna politika i dugoročno planiranje stvaranja inovativnih start-up business-a.” Sasvim sigurno, neću ovde prestavljati svoje istraživanje. Ali želim jedan segment istraživanja prestaviti upravo u formi prioriteta koji postoje u kompanijama koje inoviraju.
Prirodno je da je akcenat istraživanja na našoj zemlji, gde smo i kuda idemo. Dakle, prvo pitanje koje je bilo ispred mene jeste, šta je to što kompanija mora ispred sebe postaviti kao prioritet ukoliko želi nositi epitet inovatora?
Ti prioriteti su:
1. uzvišeni cilj i misija postojanja koja će njihovo radno okruženje činiti boljim mestom rada “everybody can fly” ili nešto tipa svakome omogućiti pristup znanju ili jednostavan pristup tehnologiji,
2. sopstvenom strateškom vizijom da razvija svoju misiju postojanja u jedan sasvim nov, drugačiji, inovativni način kojim pruža vrednost svojim korisnicima, i svojim članovima,
3. globalni pristup (rasprostranjenost) od početka, ili postavljanje strategije poslovanja dovoljno široko za dalji rast i razvoj,
4. formiranje nadmoćne tehnološke platforme, koja će podržati globalni razvoj. Prosto smatram da ako se postavi platforma (podijum) na kome ćemo startovati i “igrati” se, dovoljno široko, onda je ona sama mnogo važnija od same tehnologije, koju ćemo koristiti,
5. pravljenje organizacione kulture koja svakodnevno povećava glad za idejama, inovacijama i nestrpljivost da se one postave u praksi,
6. stalno razmišljanje o organizacionim i poslovnim modelima koji nam donose zaradu. Organizaciona kultura okrenuta ka razvoju, i stalnom praćenju novih i boljih poslovnih rešenja,
7. stalno stvaranje novih vrednosti, novih vrednosti u odnosu na konkurenciju. Naime, kod nas je čest slučaj da ljudi ulaze u „borbu“ sa konkurencijom. Što je potpuno pogrešno. Ono što je ključ pobede konkurencije jeste upravo inovativnost. I to što se nećemo boriti sa njima već ići korak ispred njih.
8. na kraju, naći ljude koji koji će od samog početka razumeti prioritete, i značaj inovativnosti, što je sasvim sigurno najteži deo.

Popularity: 4% [?]

Share This

Inovirati u ma kojoj sferi života za mene znači živeti živet ne onakav kakav je već kakav želim da bude. Poslednjih godina često čitam i razgovaram sa ljudima na temu inovacija. I jedan valjda prirodni zaključak jeste da okruženje ili ti okolina stvara uslove za inovacije. Čitajte to kako god vam je volja. Da li su uslovi kriza ti koji stvaraju inovaciju? Da. Ali isto tako razvoj nečeg većeg ili drugačijeg po meni ne može se implementirati ukoliko okruženje nije spremno to prihvatiti, ili ti ukoliko nemamo čime ili ti sa kime to nešto implementirati.
Upravo u tom pravcu, se razvija model koji analizira sve činioce koji mogu uticati na inovativnost.
Model se zove 3T.
Obuhvata: talenat, tehnologiju i toleranciju. Model se razvio na Floridi, nizom studija slučaja koje su sprovođenje u različitim područjima. Po ovom modelu, talenat je presudan. On je taj koji stvara okruženje i mrežu ljudi koji plasiraju nova znanja.
Tehnologija je ta koja treba da odgovori na zahteve okruženja i da postavi sve ono što je neophodno da bi se na jednom mestu okupili svi oni koji žele se baviti poljem inovacija. Najčešće su to inkubator centri. U kojima je tehnologija dostupna svima i u kojima se okupljaju ljudi čija interesovanja su u polju inovacija.
Torelancija iako poslednja, nikako manje značajna. U našim uslovima, možda i presudna. Okruženje mora umeti da prepozna polje inovacija. Imati sluha da čuje, značaj, put, i korist od inovacija. Jedino prava kombinacija ovih činioca, može po ovom modelu, razviti inovativne i kreativne ekonomije.
Naravno, da sam čitajući o svemu što sam napred napisala, imala na umu da se ovo razvija na području SAD ali svakako svaka država koja želi ovaj model inovacija (koji se pokazao na više polja kao dobitni) implementirati mora krenuti pre svega politikom razvoja svesti ljudi o tome, činiti male korake dok ne generiše ili ne stvori uslove da ovakvim razvojem pojedinaca i grupa dođe i do razvoja društva.
Svakako čeka nas kreiranje ovakvog puta i privlačenje svih onih koji umeju sve to prepoznati.
Christopher Wells moj network prijatelj mi je nedavno dao svoj tekst o modelu T ali razvoju u automobilskoj industriji i fordovom modelu T istorija šta reći ali i inovativnost satkana u njoj. Ako ste zainteresovani pročitajte ovde.

Popularity: 6% [?]

Share This

Da li ste čitali? The Art of Innovation by Tom Kelley, ne! Moja topla preporuka, svakako. Ova knjiga duboku ulazi u ideju inovacija, pri tome pružajući prikaz iskustva iz “prve ruke” iz kojih se može saznati dosta o kreativnosti i inovativnosti, granici između njih i da li postoji? Dva segmenta ove knjige na koja ću se osvrnuti su:
A. Metodolodija inovativnosti koja je po meni više nego prihvatljiva.
Bitnih 5 koraka su:
1.Razumeti 2. Zapaziti 3. Zamisliti 4.Proceniti i poboljšati i 5.Primeniti.
B. Tajne za brainstorming
Izoštravanje fokus-a - ono na šta se stavlja akcenat jeste kvalitetno i konkretno definisanje teme brainstorming-a,
Vesela pravila - ne postoji glupa ideja ili ti divlja. Uvek podstičemo dobiti što više ideja po osnovu teme brainstorming-a BE VISUAL- sticky Notes
Broj Vaših ideja - time se određuje motivisanost rada i uplivavanje radne grupe u rad.
Build and Jump - try switching gears.(iskreno ne znam kako bih prevela ali suština opisa jeste da možda sve karike u lancu ideja koje se u brainstorming-u dobiju pojedinačno ne kažu ništa ali kombinacijom reči i misli se dođe do konkretnog i merljivog rešenja brainstorming-a.
Pružiti otvaranje mentalnih “mišića” - zagrejavanje radne grupe pre početka brainstorming-a
Biti fizički pripremljen
Team work rocks, lone genius might suck…!
I tako dalje i tako dalje. Svakako vredi pročitati.

Popularity: 6% [?]

Share This

Navike su valjda nešto što svi mi imamo, neko u većoj, a neko u manjoj meri. Ponekada imam utisak da određene navike mi oduzimaju previše vremena, a ponekada upravo to što imam naviku nešto uraditi me odvuče na potpuno novu stranu i zaista saznam nešto novo i onda moje misli prosto uplivaju u nove sfere, manje ili više meni poznate. Danas, čitam članak koji upravo govori o tome da je navika, nešto što ljudima razvija kreativnost, posebno razvijanje novih navika. Japanci to zovu kaizen ili ti “konstantno unapređivanje”, to je za njih životna filozofija. I upravo je ona metod razvoja i implementacije malih promena, koje gotovo uvek su način razvijanja novih inovativnih procesa, u svim životnim sferama. Dubina čovekovog uma, ostaje duboko skrivena, ali istraživanje koje su sproveli Dawna Markova i M. J. Ryan su otkrila da širenje, ali ne stresiranje uma može da razvije vaš um i kreativne veštine. Naime, ukoliko smo spremni konstantno učiti nove stvari, one za nas prestavljaju na ovaj ili onaj način izazov pred naš um i teraju ga da kreira nove puteve. Članak predlaže da neprestano napredujete i učite nove stvari ali polako, bez stresa, kako biste stalno držali u ravnoteži širenje uma. Ukoliko to ne činimo, posledice mogu biti razne.
Ukoliko vas je ovo moje pisanje podstaklo da pročitate ceo članak to možete učiniti klikom baš ovde

Popularity: 7% [?]

Share This

Danas je trend nastanka web aplikacija, zaista munjevit. Postoji more novih aplikacija, aplikacija koje jedna na drugu liče itd. Postavlja se pitanje šta se od svega toga koristi ili ti šta se najviše koristi?? Šta je od svih mogućnosti koje nam se nudi dobro za nas i koja je aplikacija bolja od koje i more sličnih pitanja. Webware 100 je takmičenje u kojem korisnici odlučuju o 100 najboljih web aplikacija, po 10 u svakoj kategoriji. Nedavno su proglašeni pobednici za 2008. godinu
Interesantan podatak jeste taj da je bilo nominovano preko 5000 aplikacija, a da je preko 2 miliona glasača odlučilo ko su 300 finalista.
Najpopularnija kategorija se odnosila na aplikacije napravljenje u svrhu druženja, baš kao i prošle godine. U toj kategoriji pobedila je Gaia Online, u toj kategoriji još su svoje mesto našle i Bebo, DeviantArt, Facebook, Friendster, Google Groups, LiveJournal, MySpace, Stardoll, i Yahoo Groups.
Sve pobednike i najbolje učesnike po grupama: audio, browsing, commerce and events, communication, productivity, publishing and photography, search and reference, social, utility and security, and video pogledajte ovde.

Popularity: 9% [?]

Share This

Berzanska dešavanja su nešto što mi na ovaj ili onaj način uvek privuče pažnju. Iako ne pišem o tome, često se igram na berzi, valjda posledica toga što sam studirala to Ali evo ponekada po koja reč, dođe o tome. Elem, prošle godine sam pisala nešto kratko o web aplikaciji za pregled berzanskih dešavanja. A od ove nedelje, već pomenuta web aplikacija ponudiće svojim korisnicima nove mogućnosti. Još je u test fazi ali vredi se zainteresovati!!
Osnovna ponuda jeste praćenje vlastitog porfolija hartija od vrednosti na Internetu, u realnom vremenu. Ovo je novina na našem tržitu, jer će investitori tako svake sekunde biti upoznati o uspešnosti svog investiranja na berzi. Vreme je novac složićete se da je novina jako značajna. Takođe, postoje još neke nove funkcionalnosti tipa: poslovne vesti, grafikoni, istorijski podaci o zaključenim transakcijama, praćenje podataka o dubini tržišta itd. I sve to u novoj, poboljšanoj verziji QuoteStation-a.

Popularity: 11% [?]

Share This

BBC news je objavio članak sa Tim-om Berners-om, otac world wide weba Tim Berners-Lee izjavio je da je izuzetno optimističan što se tiče budućnosti Intrerneta. Naime, on smatra da je to medij nad medijima, i da iako se Internet svakodnevno suočava sa sve većim brojem napasti i zla koji oko njega vrebaju “Internet je još uvek u povojima i ima mesta za značajne napretke i unapređivanje”, izjavio je Tim Berners-Lee u svom intervjuu BBC-ju, a dodao je i to da je izuzetno optimističan što se tiče budućnosti Interneta. Naglasak je stavio na to da će u budućnosti pristup svim digitalnim podacima na svetu svakome biti na “vrhu prsta”.

Prema podacima analitičara Netcrafta, na Internetu danas “živi” oko 165 miliona websajtova, a činjenica da je većini sadržaja korisnicima dostupna besplatno bila je ključna u popularnosti ovog medija, dodao je Berners-Lee.
Osvrnuo se i na sve veći porast nastanka tzv. “društvenih mreža” i njihov značaj. Kompletan intervju možete pročitati ovde.

Popularity: 14% [?]

Share This

Danas smo svedoci sve češćeg prelaska klasičnih časopisa i raznih novinskih publikacija sa štampanih na online izdanja. To jest svoje poslovanje okreću isključivo internetu kao mediju na kojem objavljuju svoje sadržaje. Međutim, Wikipedija, koja je u svojoj osnovi prisutna isključivo na internetu, okreće se sada štampanom izdanju.
Štampana verzija Wikipedije za sada će se pojaviti isključivo na području Nemačke. Najava je proizašla iz tabora Bertlesmann-a, a ovim korakom Wikipediju će pokušati približiti se široj publici. Sasvim logično, štampana Wikipedija neće biti u prilici pružiti čitaocima sve ono što ona nosi online ali i dalje njihov projekat je krajnje interesantan. Sa sobom će nositi samo najpopularnije članke wikipedije. Izdavač Bertlesmann najavljuje da će od svakog prodanog primerka štampane Wikipedije nemačkom ogranku ovog projekta donirati jedan euro, a cena koju će čitaoci morati da plate jeste 20eura.

Popularity: 18% [?]

Share This