WebConfs website prikazuje veoma interesantnu listu “Best and Worst practices for designing a high traffic website na koju sam danas naletela.” Lista iako “stara” odličan je vodič, sadrži sve one činioce i rezultate koji mogu uticati na pretraživanje, optimizaciju, itd. Rezultat varira od -3, što je vrlo loše za stranice, do +3, što je vrlo dobro. Ispod prikazujem najvažniju listu po meni:
Keywords
Keyword in title tag (+3)
Keyword in URL (+3)
Keyword density in document (+3)
Keyword in H1 and H2 headings (+3)
Keyword in the beginning of document (+2)
Keyword in ALT tags (+2)
Keyword in Meta tags (+1)
Keyword stuffing (-3)
Links
Anchor text of inbound links (+3)
Origin of inbound links (+3)
Links from similar sites (+3)
Links from .edu and .gov sites (+3)
Anchor text of internal links (+2)
Many outgoing links (-1)
Outbound links to bad neighbors (-3)
Cross-linking (-3)
Meta Tags
Description Meta Tag (+1)
Keywords Meta Tag (+1)
Refresh Meta Tag (-1)
Content
Unique content (+3)
Frequent updates (+3)
Age of content (+2)
Poor coding or design (-2)
Invisible text (-3)
Doorway pages (-3)
Duplicate content (-3)
Other factors
Site accessibility (+3)
Sitemap (+2)
Site size (+2)
Site age (+2)
Top-level domain (+1)
URL length (0)
Hosting downtime (-1)
Flash (-2)
Misused Redirects (-3)

I na kraju pozabavite se napred pomenutim sajtom ima i ovakvih stvarčica za osmeh

Nov sajt i čitav projekat vodi Dragana. A projekat vam pomaže da ubijete dosadu. Karakteristika sajta su jedinstven i jednostavan dizajn, nastao pod neobičnim okolnostima. Naime, svi mi imamo ideju i onda sedimo i razrađujemo je kako i šta napraviti. Dragana je jednostavno pratila šta je najtraženije, prirodno I sada svi surferi koji kucaju igre, igrice, dobili su nov sajt igre igrice koji se svakodnevno ažurira novim igricama, sortiranih po raznim kategorijama, i sve je potpuno besplatno. Uživajte!!

Fort mobile nastavlja sa razvojem novih verzija. U odnosu na stare funkcionalnosti , nova verzija mobilnog vodiča PLAY2GO donosi novi servis play2go.space. On predstavlja bazu mobilnih dokumenata, dostupnih putem RSS ili u play2go.forms formatu, koja se može pretraživati po ključnim rečima ili oblasti interesovanja korisnika. Veze ka dokumentima mogu se sačuvati u formi “omiljenih” (favorite) kako bi im se sledeći put moglo brže pristupiti, čime se svakodnevna upotrebljivost aplikacije značajno uvećava.Servis play2go.space će konstantno biti popunjavan novim zanimljivim sadržajima koji će biti vidljivi korisnicima verzije 1.2, pri čemu će akcenat biti na turističkim prezentacijama regiona i aktuelnim lokalnim dogadjanjima, zanimljivim kako turistima, tako i njihovim domaćinima.Fort Mobile je stupio u partnerski odnos sa sajtom vesti.rs, čime je omogućeno da korisnici PLAY2GO budu informisani o najaktuelnijim vestima u različitim kategorijama: od sporta, zabave do politike.Popularne pretrage su sada izdvojene, tako da se već posle par klikova dobija lista restorana, barova, hotela i drugih najtraženijih objekata. Uvedeno je nekoliko novih kategorija kako bi podaci o interesantnim objektima (points of interest) bili što kompletniji. Aplikacija PLAY2GO podržava većinu aktuelnih modela telefona, pri čemu se preporučuju noviji Nokia i Sony-Ericsson modeli. Java aplikacija je besplatna za korišćenje i preuzima se sa stranice http://play2go.mobi. Korisnicima je za upotrebu jedino potrebna aktivirana GPRS usluga.
Zato koristite i uživajte.

Zaista odličan video o “customer experience” i koliko je važno investirati u njega. Da li je reč o novom obliku marketinga ili zapravo samo o načinu na koji bi trebalo razmišljati o marketingu? Po meni ovo je jednostavan poziv za napredak u načinu marketing razmišljanja. Najveći izazov danas u marketingu jeste razumeti kako savladati prepreke kreiranja korisnika onoga što ljudi žele??
Moramo napraviti razliku između onoga što žele i što im je potrebno!!
Dakle, slušajmo naše korisnike!
* nadjimo ono što im nosi vrednost dugoročno!
* ponudimo im ono što im je potrebno!
* što im donosi vrednost više i što znači više!!

Iako “stari” članak, i “stara” priča od strane Elana Varon. Želim ovde preneti tekstove kao i konkretnu studiju slučaja kako CIOs može stvoriti jedno prijatno, prijateljsko radno okruženje koje podstiče inovacije. U članku, Robert Scott, govori o potrebi za stvaranjem pravog radnog okruženja. On kaže: “You’re going to have to let innovation flow in and out of the walls of your organization and in and out of your company.” Članak opisuje (Simplified Initiative Management and Product Launch), prosto proces koji P & G koristi da inovaciju utka u svaki deo svoje kompanije.
Proces uključuje šest različitih faza:
otkriće,
dizajn,
kvalifikovati,
spremiti,
lansirati i
uticati.
Sve u svemu, dat je lep pogled na to kako visoke performanse inovativnih organizacija izgledaju po pitanju upravljanja inovacijama.

Možete biti ma šta na ovom svetu. Možete se baviti ma čime. Ukoliko imate ovih po meni 5 impulsa svakodnevno u životu, bićete USPEŠNI!!
1. Želja
2. Fokus
3. Verovanje
4. Hrabrost
5. Entuzijazam ili ti polet

Želja za ma čime, koju nosite u sebi mora biti nadmoćna i nad vama samima. Ona je nešto što je inicijalni impuls za sve ostalo. Jednom kada ispred sebe postavite sasvim jasno šta želite, potrebno je da se fokusirate. I sve stavite u funkciju vaše želje. Svojevremeno, dok sa aktivno trenirala tenis glavna rečenica trenera je bila “fokusiraj se na loptu, ništa drugo ne postoji”. To je suština. Fokusirajte se na ono što radite i što želite, napravite prioritete.
Verovanje je nešto bez čega se ne može. Morate verovati ukoliko ma koji svoj cilj, želju, ma šta želite ostvariti i pretvoriti u realnost. Ako ne verujete ništa nećete postići.
Hrabri opstaju. Često ćete lutati u potrazi za ma čime, i morate imati hrabrosti da prebrodite sve oluje koje će vam se naći na putu dok idete ka svojim željama i ciljevima.
I ukoliko se ne budite sa oduševljenjem i poletom da ćete u stvarnost pretvoriti sve vaše želje. Put uspeha možda neće ni postojati ili će biti teži. Ako sve ovo nosite sa sobom uspeh neće izostati. Ali zapravo uspeh je unutar vas samih i ne zaboravite to. Vi držite sve u vašim rukama.
Koučeri veruju i prenose to verovanje da je u nama sve. Tako da je ovo možda koučing a možda i ne!!

Sećam se u vreme studija, da smo često pričali na temu. Ko je menadžer a ko lider? I da je neko, ko god, prestavio karakteristike i jednih i drugih. Sećam se da se nisam slagala sa time. Jer sam imala neko svoje uverenje da je biti menadžer stvar funkcije a biti lider stvar stava. Ili ti da i jedno i drugo i treće o čemu ću sada pisati nešto što čovek nosi u sebi. Ili to nešto imaš ili nemaš. Istina je da postojalo dosta dobro prestavljanje nekih karakteristika. Ja nisam volela tu reč “karakteristike” već sam pričala o kvalitetu, elem takav moj “stav” me je koštao polaganja ispita, no nek ide život i to je prošlo Sada ja “postajem” kao ti neki profesori jel ovde ću pisati o nekim kvalitetima koje po meni čovek mora imati da bi bio inovator.
To su neka moja razmišljana, sada, što ne znači da neću promeniti nešto izbaciti ili ubaciti vremenom.
Dakle, razmišljam da svako ko je inovator pre svega je nezadovoljan stvarnim stanjem stvari i rutinom. Ne voli to. I stalno je u kreativnom sukobu sa statusom quo.
Motiv za ma šta god da radi nalazi u sebi samom. Proaktivno jednostavno inicira promene u svom bliskom okruženju.
Maštovim ili dreamer. A svoju maštu izaziva u stalnom slušanju okoline i u istraživanju onih malih stvari koje drugi i ne primećuju.
Mogućnosti vidi tamo gde ih na prvom pogledu nema. I upravo te “mogučnosti” ga vode riziku neprihvatanja, neshvatanja.
Ali inovator je osoba koju nosi osmeh. Jer u osnovi inovator je “dete” “klinac-klinka” koja stalno izmišlja nove stvari.
Znatiželjan kao dete.
Leti na krilima sopstvenih ideja, samokritičan, misli i veruje da je
(napisaću na engl. jer mi je ubedljivije a dobra je izreka )
“perfection is the enemy of the good”. Voltaire
Zaban lik koji se zabavlja i vašim i svojim idejama.
Voli kombinacije i stvara veze tamo gde ih nema.
Neprestano traži nova znanja.
Ne balansira izmedju intuicije i analiza.
Formalno je jasan, jasno govori i razumljiv je.
Fleksibilan i sklon brzom učenju i sklapanju kockica posle novodobijenih informacija.
Radan i uporan.

Ovo su neki kvaliteti, po meni.
Sa kojima se slažete sa kojima ne?
Bilo bi lepo da čujem i vaše mišljenje, dopunite ko je lider?

Radeći na projektu za Svetsku banku, bila sam detaljnije upoznata sa EIP-om. Šta je to? Entrepreneurship and innovation programme
Na sajtu recimo nema jasno definisane strukture inovativnog procesa, naravno to je nešto ispod haube ali upravo ona može ukoliko se prilagodi našem društvu i okruženju, biti odlična polazna osnova kako stvarati kvalitetne start-up projekte i postojeće kompanije najlakše uvesti u procese inovacija u ma kojoj oblasti.
U njihovom prestavljanju struktura inovativnog procesa sadrži:
1. Generisanje ideje ( po generisanju svih ideja, u proces ulaze ideje po sistemu 1. 2. 3. definisane po brzini implementacije)
2. Učesnici inovativnog procesa ( to je prvi filter gde se svakom članu tima dodeljuju po 2 člana koja doprinose inovativnom procesu, a proces je kružni. Što će reći sledeće: danas je osoba “x” dodeljena timu “a” osoba “y” timu “b” itd. sledeći ciklus je obrnut i osoba “x” pripada timu “b” itd. čime grupa “iz pojedinca izvlači” najveći mogući potencijal,)
3. Menadžment određuje proces razvoja i korake koje treba činiti
4. Odobravanje projekta inovativnosti
5. Project managment određuje početak rada na projektu.

Naravno ono što je jačina ili ti stabilnost EIP-a jeste da je svaki inovativni proces podržan na svim nivoima. I to je stvar kulture. O čemu je zapravo reč.
Svaka ideja je podržana na svim nivoima u organizaciji (napominjem da je reč o velikim sistemima) ali naravno u manjem obimu se može na ma kojoj organizaciji primeniti. Značaj se daje svakom članu tima, brainstorming je suština poslovanja, i svaka ideja se odobrava sa više organizacionih tačaka.
Ovakav proces funkcionisanja kompanije max smanjuje probleme upravljanja ljudskim resursima. I na kraju svaki proces ima svoje tzv. “Gateway process” i njegove faze u IT-ju su: (ne znam faze ostalih segmenata, jer u njima nisam učestvovala)
1. identifikacija procesa inovacije, (kada se ideja prepozna kao razvojna prestavlja se menadžmentu)
2. preuzimanje analitičnog rizika, (tačnije to je proces analitičke ocene ideje)
3. razvoj (koji postoji samo ako menadžment oceni da je analitička ocena pozitivna sa svih aspekata (finansijskog, razvojnog itd) tada se pristupa izradi full “Poslovnom planu” sa ocenama koliko će biti potrošeno na šta, kada je spremna realizacija ideje,očekivani rezultat itd) i
4. započnite.

Svaki inovativni proces koji postoji i na kome se radi ima svoje stubove na kojima se zasniva i to su:
1. Razvoj veština
2. Inovacija infrastruktura
3. Mreža za inovaciju
4. Interna promocija
I svi stubovi razvoja inovativnosti su napravljenju sa ciljem da se svaki zaposleni oseti bitnim u organizaciji, da postoje konkretne i merljive akcije, da svaki proces ima svoje i zašto i zato!!

H. Firestone je rekao “You get the best out of others when you give the best of yourself.”
Ukoliko se rukovodimo ovakvim razmišljanjem, možemo od sebe i od drugih uvek tražiti više. I to je ključ inovacija. Ali svakako ne možemo zanemariti, nešto što je prirodno a skopčano je sa inovacijom. A reč je o kulturi i okruženju. Dosta toga u našoj zemlji potrebno je učiniti, da bi i postojeće kompanije i novi start-up projekti mogli se razvijati prikladno. Mislim da je ovog trenutka najteže shvatiti značaj inovativnosti u našoj zemlji. Jedna činjenica jeste da inovativnost čine ljudi. I da ma koji korak da učinimo da ljudima damo do znanja da je sve u njima, je temelj razvoja našeg društva. Do sada iskreno nisam prepoznala tu nazovimo viziju našeg društva ali se najisrenije nadam da krećemo se pravim putem.
Uskoro u Kragujevcu, počinje sa radom Inovativni inkubator centar i takođe se nadam, da će društvo znati da prepozna značaj njegog postojanja. A da će organizacija pomenutog centra biti organizovana, na taj način kao da je i ona sama “kompanija” koja može generisati ideje, prave ljude.
Dakle, trebamo stvoriti strategiju koja će postati ključni faktor za konkurentnost u današnjoj eri ekonomije znanja.
Ne treba bežati od činjenice da smo u društvu, informacija i znanja, gde je informacija sve više i više u izobilju i dostupna svima, i gde se samo pravilno trentirane i kvalitetne informacije računaju. Već upravo tu činjenicu učiniti našom prednošću i impulsom glavnog rasta i razvoja našeg okruženja.

Već par meseci, sam sama sebe uključila u priču business start-up. Mesto dešavanja je Kragujevac. I tim koji predvodi pomenuti BSC je zaista kvalitetan. Interesantni ljudi, priča koju pokrećete i još mnogo toga, valjda prirodno nameće da se čovek zainteresuje i dublje uđe u tematiku. Poslednjih meseci to je za mene start-up projekti kod nas i u svetu, trendovi u ekonomiji, inovativnost itd. Pored toga što pokušavam kreirati nešto lepo, korisno i konkretno. Dobar deo svog vremena koristim za raznorazne webinare, čitanje stručne literature, razgovore sa prijateljima svuda po svetu, bila sam uključena i u jedan projekat Svetske banke u oblasti IT-ja itd. Sve to je rezultiralo jednim mojim istraživanjem koje sam nazvala “Javna politika i dugoročno planiranje stvaranja inovativnih start-up business-a.” Sasvim sigurno, neću ovde prestavljati svoje istraživanje. Ali želim jedan segment istraživanja prestaviti upravo u formi prioriteta koji postoje u kompanijama koje inoviraju.
Prirodno je da je akcenat istraživanja na našoj zemlji, gde smo i kuda idemo. Dakle, prvo pitanje koje je bilo ispred mene jeste, šta je to što kompanija mora ispred sebe postaviti kao prioritet ukoliko želi nositi epitet inovatora?
Ti prioriteti su:
1. uzvišeni cilj i misija postojanja koja će njihovo radno okruženje činiti boljim mestom rada “everybody can fly” ili nešto tipa svakome omogućiti pristup znanju ili jednostavan pristup tehnologiji,
2. sopstvenom strateškom vizijom da razvija svoju misiju postojanja u jedan sasvim nov, drugačiji, inovativni način kojim pruža vrednost svojim korisnicima, i svojim članovima,
3. globalni pristup (rasprostranjenost) od početka, ili postavljanje strategije poslovanja dovoljno široko za dalji rast i razvoj,
4. formiranje nadmoćne tehnološke platforme, koja će podržati globalni razvoj. Prosto smatram da ako se postavi platforma (podijum) na kome ćemo startovati i “igrati” se, dovoljno široko, onda je ona sama mnogo važnija od same tehnologije, koju ćemo koristiti,
5. pravljenje organizacione kulture koja svakodnevno povećava glad za idejama, inovacijama i nestrpljivost da se one postave u praksi,
6. stalno razmišljanje o organizacionim i poslovnim modelima koji nam donose zaradu. Organizaciona kultura okrenuta ka razvoju, i stalnom praćenju novih i boljih poslovnih rešenja,
7. stalno stvaranje novih vrednosti, novih vrednosti u odnosu na konkurenciju. Naime, kod nas je čest slučaj da ljudi ulaze u „borbu“ sa konkurencijom. Što je potpuno pogrešno. Ono što je ključ pobede konkurencije jeste upravo inovativnost. I to što se nećemo boriti sa njima već ići korak ispred njih.
8. na kraju, naći ljude koji koji će od samog početka razumeti prioritete, i značaj inovativnosti, što je sasvim sigurno najteži deo.