Sir Ernest Rutherford, predsednik Kraljevske Akademije i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, je ispričao sledeću priču:
Pre izvesnog vremena pozvao me je kolega. Spremao se da nekom studentu da “nulu” za njegov odgovor na neko pitanje iz fizike, dok je student, naprotiv, zahtevao najvišu ocenu! Profesor i student su se ipak složili da se dovede nezavisni “arbitar” i ja sam bio izabran. Pročitao sam ispitno pitanje:
Pokazati kako je moguće odrediti visinu neke visoke zgrade pomoću barometra?

Odgovor studenta je glasio: “Odneću barometar na vrh zgrade, vezaću ga za dugačak konopac, spustiću ga do trotoara, a zatim ću ga ponovo podići. Izmeriću dužinu konopca. Dužina konopca je visina zgrade.
Student je zaista imao dobar razlog za visoku ocenu, s obzirom da je dao kompletan i tačan odgovor!

S druge strane, kad bi dobio visoku ocenu iz fizike, to bi značilo svojevrsno priznanje u ovoj oblasti, što njegov odgovor nije potvrđivao!
Predlozio sam da student još jednom pokuša da reši ovaj zadatak. Dao sam studentu šest minuta da reši zadatak uz upozorenje da njegov odgovor mora pokazati bar neko znanje iz fizike! Pri kraju pete minute student još ništa nije napisao! Pitao sam ga želi li odustati, ali mi je on odgovorio da ima jako mnogo odgovora za taj problem: upravo je razmišljao o najboljem rešenju.
Izvinuo sam se što ga prekidam i zamolio ga da nastavi.

U sledećem minutu on je napisao svoj odgovor koji je glasio:
Odnesi barometar na vrh zgrade i nagni se preko ruba krova. Ispusti barometar, a štopericom meri vreme dok ne tresne o trotoar. Tada, koristeći formulu x=at2/2, možeš izračunati visinu zgrade!

U tom trenutku sam pitao kolegu da li sad on odustaje od davanja loše ocene!
On se složio i dao studentu skoro najvišu ocenu.

Dok sam napuštao kancelariju, setio sam se da mi je student rekao da ima još mnogo rešenja za taj problem, pa sam ga pitao:  Koja su to rešenja?? Pa,  student reče, postoji mnogo načina da se odredi visina zgrade uz pomoć barometra.
Na primer, možete izneti barometar napolje, pod pretpostavkom da je sunčan dan, izmeriti visinu barometra, zatim dužinu njegove senke, dužinu senke zgrade, i onda običnom proporcijom, uz pomoć Talesove teoreme, izračunati visinu zgrade!

Sjajno – rekao sam.
A ostali načini?

Da, rekao mi je student, postoji jedna osnovna metoda merenja koja će vam se sigurno dopasti. U ovoj metodi, uzmete barometar sa sobom i počnete se penjati uz stepenice. Prethodno, na zidu povučete crtu da označite dužinu barometra. Zatim, kako se penjete, markirate stalno dužinu barometra. Tako ćete dobiti visinu zgrade u jedinicama dužine barometra!? Vrlo direktna metoda! – rekao sam.
Naravno, a ako želite malo sofisticiraniju metodu, možete vezati barometar za kraj opruge, zaljuljati ga kao klatno i zatim odrediti vrednost gravitacionu konstante g na nivou ulice, a onda na vrhu zgrade. Iz razlike za gravitacionu konstantu g može se, u načelu, izračunati visina zgrade!
Takođe, koristeći isto načelo, možete odneti barometar na vrh zgrade, vezati ga za dugačak konopac, spustiti ga do samog trotoara i tada ga zaljuljati. Tada možete izračunati visinu zgrade prema periodi oscilacije!

Na kraju, zaključio je student, postoje i mnogi drugi načini rešavanja problema.
Verovatno najbolji način je, da ponesete barometar u prizemlje i da pokucate na vrata čuvara zgrade. Kada vam čuvar otvori vrata, vi samo trebate reći:  Gospodine, ovo je divan barometar! Ako mi kažete kolika je visina zgrade, pokloniću vam ga.
U tom trenutku nisam mogao izdržati i pitao sam studenta da li zaista ne zna konvencionalan odgovor na ovaj problem.
Priznao mi je da ga zna, ali mi je rekao da mu je pun kurac asistenata i predavača na fakultetu koji mu pokušavaju nametnuti svoj način mišljenja!!

Student se zvao Niels Bohr. Za one koji eventualno ne znaju, čovek je dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1922.
Šta drugo reći nego uvek razmišljajte inovativno ili samo THINK DIFFERENT!

Ovaj link koji želim podeliti sada sa vama se nalazi u mom bookmarks-u veoma dugo.  S vremena na vreme, poslušam neko od ovih predavanja. Reč je o predavanjima najvećih svetskih naučnika.

Možete slušati predava iz različitih oblasti:

General | Science and Engineering | Biology and Medicine | Chemistry
Physics and Astronomy | Earth and Environment | Technology | Science in the Future
Science and Business | Miscellaneous |

Naravno ne slušam sva predavanja, neka od zanimljivih koje bih ovde izdvojila su:

Innovation Design, predavanje o inovacijama. Inovacija je tema koja posebno me zaokuplja a ovo predavanje se odnosi na ekološke inovacije i inovacije u celini.
Leading Innovation, razgovor o efikasnim strategijama za ujedinjenje tehnologije i poslovanja.

Slušajte. Nadam se da će vam koristiti.

1.Throw Out What You Don’t Need
2.Move Faster
3.Manage Capacity
4.Convert What You Have Into Something More Valuable
5.Keep Your Head
My point is: Innovation is a basic element of business growth and success.

Film Fight Club, koji je nastao po noveli Chuck Palahniuk’s-a, je odlično prestavljanje Tyler Durden-a. Ako se pitate ko je Tyler Durken i u kom kontekstu njega pominjem povodom Creativity+Productivity=Success. Moj odgovor je krajnje jednostavan:
1. Fight Club is about living the life you truly want to live, and the hard path to getting there!!!
2. Tyler says a lot of things that apply directly to innovative action.

Tyler daje osam pravila o inovativnost, meni se na prvo čitanje izdvojilo “pravilo”
“Sticking feathers up your butt doesn’t make you a chicken.” moćno zar ne???
Rezime uspeha po njemu je kreativnost koja ako je dozvoljena i nesputavana daje nužno produktivnost, a udružene su pravi put ka uspehu.
Kada pročitate pravila, objedinjenja daju da poenta je BUDITE SVOJI, NE IMITIRAJTE, VEĆ INOVIRAJTE.
Ako vas je moje kratki osvrt zainteresovao, pročitajte svih 8 pravila.

Marissa Mayer, Vice President of Search Products and User Experience at Google vam prenosi svoja iskustva o podsticanju kreativnih ideja unutar kompanije i o inovacijama.

Ljudi koji se bave inovativnošću, posebno onom koja se odnosi na poboljšanje produktivnosti rada unutar jedne organizacije, u svetu sve više značaja daju upravo inovativnosti u polju worklife balance. Naime, jedno od istraživanja sprovedenih u Londonu kaže da ukoliko su zaposleni zadovoljni svojim radnim prostorom njihova produktivnost je povećana na dnevnom nivou za čak 77%.
The British Council for Offices’ (BCO) jeste organizacija čija misija je upravo istraživanje, razvoj i komunikacija u polju worklife balance. Jedna od nagrađenih kompanija sa njihove strane je i eOffice koji je izvanredan primer dobre kompanije, koja se upravo bavi poslednjim dizajnerskim trendovima uređivanja prostora, opremanjem prostorija za jake start-up, entrepreneurship, SME poslovne prostore. Suština njihovog postojanja je u inovativnosti uređivanja poslovnih prostorija.

Od nedavno sam postala njihov international-ambassador.pdf
Kako izgleda možete videti i na ovom video zapisu

Nedavna studija o tome gde “tražiti” put ka inovativnosti u kompanijama, kaže da inovativnost najčešće nastaje u raznim brainstorming varijantama. I da konstantnim razgovorima o inovativnosti, iste pospešujemo. Ja kažem, da najbolje ideje nastaju u prirodi, kada smo potpuno opušteni. Elem, pre par dana nailazim na priču koja potvrđuje ono što već napisah. Naime, Francisco Guerra kaže da je većina njegovih ideja nastala upravo u prirodi. Nedavno je patentirao uređaj koji proizvodi oblake željenih oblika. Opet nas odvlači ka prirodi. Sličica

govori više od hiljadu reči
Poenta je sledeća. Uskoro ćemo u trenucima uživanja i posmatranja oblaka, biti izloženi inovativnom marketingu. Kakvom marketingu? Reklamiranju. Naime, kompanija Snowmakers pravi oblake, logoe poznatih kompanija sony-a, nike-a itd. Pomenuti oblaci, su novi vidovi inovativnog marketinga, koji mogu biti veliki do 1,5 m i mogu leteti na visini od 7000 metara, a proputovati oko 50 km.
Interesantno zar ne!

Iako “stari” članak, i “stara” priča od strane Elana Varon. Želim ovde preneti tekstove kao i konkretnu studiju slučaja kako CIOs može stvoriti jedno prijatno, prijateljsko radno okruženje koje podstiče inovacije. U članku, Robert Scott, govori o potrebi za stvaranjem pravog radnog okruženja. On kaže: “You’re going to have to let innovation flow in and out of the walls of your organization and in and out of your company.” Članak opisuje (Simplified Initiative Management and Product Launch), prosto proces koji P & G koristi da inovaciju utka u svaki deo svoje kompanije.
Proces uključuje šest različitih faza:
otkriće,
dizajn,
kvalifikovati,
spremiti,
lansirati i
uticati.
Sve u svemu, dat je lep pogled na to kako visoke performanse inovativnih organizacija izgledaju po pitanju upravljanja inovacijama.

Sećam se u vreme studija, da smo često pričali na temu. Ko je menadžer a ko lider? I da je neko, ko god, prestavio karakteristike i jednih i drugih. Sećam se da se nisam slagala sa time. Jer sam imala neko svoje uverenje da je biti menadžer stvar funkcije a biti lider stvar stava. Ili ti da i jedno i drugo i treće o čemu ću sada pisati nešto što čovek nosi u sebi. Ili to nešto imaš ili nemaš. Istina je da postojalo dosta dobro prestavljanje nekih karakteristika. Ja nisam volela tu reč “karakteristike” već sam pričala o kvalitetu, elem takav moj “stav” me je koštao polaganja ispita, no nek ide život i to je prošlo Sada ja “postajem” kao ti neki profesori jel ovde ću pisati o nekim kvalitetima koje po meni čovek mora imati da bi bio inovator.
To su neka moja razmišljana, sada, što ne znači da neću promeniti nešto izbaciti ili ubaciti vremenom.
Dakle, razmišljam da svako ko je inovator pre svega je nezadovoljan stvarnim stanjem stvari i rutinom. Ne voli to. I stalno je u kreativnom sukobu sa statusom quo.
Motiv za ma šta god da radi nalazi u sebi samom. Proaktivno jednostavno inicira promene u svom bliskom okruženju.
Maštovim ili dreamer. A svoju maštu izaziva u stalnom slušanju okoline i u istraživanju onih malih stvari koje drugi i ne primećuju.
Mogućnosti vidi tamo gde ih na prvom pogledu nema. I upravo te “mogučnosti” ga vode riziku neprihvatanja, neshvatanja.
Ali inovator je osoba koju nosi osmeh. Jer u osnovi inovator je “dete” “klinac-klinka” koja stalno izmišlja nove stvari.
Znatiželjan kao dete.
Leti na krilima sopstvenih ideja, samokritičan, misli i veruje da je
(napisaću na engl. jer mi je ubedljivije a dobra je izreka )
“perfection is the enemy of the good”. Voltaire
Zaban lik koji se zabavlja i vašim i svojim idejama.
Voli kombinacije i stvara veze tamo gde ih nema.
Neprestano traži nova znanja.
Ne balansira izmedju intuicije i analiza.
Formalno je jasan, jasno govori i razumljiv je.
Fleksibilan i sklon brzom učenju i sklapanju kockica posle novodobijenih informacija.
Radan i uporan.

Ovo su neki kvaliteti, po meni.
Sa kojima se slažete sa kojima ne?
Bilo bi lepo da čujem i vaše mišljenje, dopunite ko je lider?

Radeći na projektu za Svetsku banku, bila sam detaljnije upoznata sa EIP-om. Šta je to? Entrepreneurship and innovation programme
Na sajtu recimo nema jasno definisane strukture inovativnog procesa, naravno to je nešto ispod haube ali upravo ona može ukoliko se prilagodi našem društvu i okruženju, biti odlična polazna osnova kako stvarati kvalitetne start-up projekte i postojeće kompanije najlakše uvesti u procese inovacija u ma kojoj oblasti.
U njihovom prestavljanju struktura inovativnog procesa sadrži:
1. Generisanje ideje ( po generisanju svih ideja, u proces ulaze ideje po sistemu 1. 2. 3. definisane po brzini implementacije)
2. Učesnici inovativnog procesa ( to je prvi filter gde se svakom članu tima dodeljuju po 2 člana koja doprinose inovativnom procesu, a proces je kružni. Što će reći sledeće: danas je osoba “x” dodeljena timu “a” osoba “y” timu “b” itd. sledeći ciklus je obrnut i osoba “x” pripada timu “b” itd. čime grupa “iz pojedinca izvlači” najveći mogući potencijal,)
3. Menadžment određuje proces razvoja i korake koje treba činiti
4. Odobravanje projekta inovativnosti
5. Project managment određuje početak rada na projektu.

Naravno ono što je jačina ili ti stabilnost EIP-a jeste da je svaki inovativni proces podržan na svim nivoima. I to je stvar kulture. O čemu je zapravo reč.
Svaka ideja je podržana na svim nivoima u organizaciji (napominjem da je reč o velikim sistemima) ali naravno u manjem obimu se može na ma kojoj organizaciji primeniti. Značaj se daje svakom članu tima, brainstorming je suština poslovanja, i svaka ideja se odobrava sa više organizacionih tačaka.
Ovakav proces funkcionisanja kompanije max smanjuje probleme upravljanja ljudskim resursima. I na kraju svaki proces ima svoje tzv. “Gateway process” i njegove faze u IT-ju su: (ne znam faze ostalih segmenata, jer u njima nisam učestvovala)
1. identifikacija procesa inovacije, (kada se ideja prepozna kao razvojna prestavlja se menadžmentu)
2. preuzimanje analitičnog rizika, (tačnije to je proces analitičke ocene ideje)
3. razvoj (koji postoji samo ako menadžment oceni da je analitička ocena pozitivna sa svih aspekata (finansijskog, razvojnog itd) tada se pristupa izradi full “Poslovnom planu” sa ocenama koliko će biti potrošeno na šta, kada je spremna realizacija ideje,očekivani rezultat itd) i
4. započnite.

Svaki inovativni proces koji postoji i na kome se radi ima svoje stubove na kojima se zasniva i to su:
1. Razvoj veština
2. Inovacija infrastruktura
3. Mreža za inovaciju
4. Interna promocija
I svi stubovi razvoja inovativnosti su napravljenju sa ciljem da se svaki zaposleni oseti bitnim u organizaciji, da postoje konkretne i merljive akcije, da svaki proces ima svoje i zašto i zato!!