Nedavno sam za potrebe spremanja ispita tehnologije, pretraživanjem po netu došla do standarda kolaboracije na virtuelnom tržištu. Pošto je komunikacija potpuno automatizovana, softver virtuelnog tržišta i softver učesnika u procesu elektronske trgovine moraju biti u stanju da prepoznaju poruke koje se razmenjuju i da ih naravno automacki obrade. Da bi se ovi problemi prevazišli u praksi su nastali mnogobrojni standardi.Njima se definišu protokoli komunikacije i formira zajednički jezik implementacije poslovnih servisa.Postoje više grupa organizacija koje rade na standardizaciji elektronskih dokumenata a neke od njih su:
OASIS organizacija za razvoj standarda strukture informacija,
UN/EDIFACT agencija organizacije ujedinjenih nacija za elektronsku razmenu dokumenata u administraciji, trgovini.
WC3 world wide web consortium itd.Upravo širolikost ovih standarda dovelo je do potrebe uniformisanja istih i tako je doslo do udruživanja OASIS i UN/EDIFACT. Oni su razvili ebXML-electronic Business Extensible Markup Language. Prva verzija se pojavila 2001 a posle toga 2006 nastaje nova verzija 2.0

Glavni ciljevi nastanka ovog standarda bio je stvaranje jeftine tehnologije koja je pogodna za upotrebu u malim i srednjim preduzećima. Ideja je da se u preduzeću stvori jedan efikasan informacioni sistem koji je orjentisan na elektronsko poslovanje i istovremeno bude sposoban da sve poslove obavlja online i sve poslove unutar preduzeća da se obradjuju na isti način. Time se stvara zajednički jezik za komuniciranje podataka i omogućava siguran i pouzdan transport svih podataka.

Osnovne elemente ebXML-a su:
messaging servise (podsistem poruka),
collaboration protocol profile and agreements (evidencija protokola za saradnju u sporazum),
business process specification schema (šema specifikacije poslovnog procesa),
registry (registar) i
core components (osnovne komponente). Više o tome na adresi http://www.oasis-open.org
I na samom kraju ću samo jos navesti korake u razmeni dokumenta elektronskim putem po ebXML skupu sprecifikacija:
1. registracija preduzeća u registar kompanija gde se evidentiraju njihove tehničke mogućnosti i spremnost obavljanja poslova elektronskim putem,
2. iz registra preduzeće X moze tražiti podatke i potencijalnim partnerima
3. na osnovu tih podataka se sklapaju poslovni i tehniki sporazumi koji se evidentiraju u registru i služe za dalju komunikaciju
4. vrši se razmena dokumenata izmedju preduzeća u skladu sa tehničkim sporazumom koji je sklopnjen.