Poslovanje kompanija u eri znanja fokusira se sa informacija i tradicionalnih ekonomskih resursa na znanje kao ključni resurs. Nekada je informacija bila ta koja je imala strateški značaj i konkurentsku prednost. U okviru organizacija postojale su posebne celine formirane sa ciljem da upravljanju informacijama (za mene je informacija i dalje ključ uspeha) i na čelu takvih organizacionih jedinica bili su menadžeri informacija ili ti CIO (chief information officer). On je naravno podređen izvršnom direktoru ili ti CEO (chief executive officer). Međutim vreme čini svoje pa je sada organizacija identifikovala menadžera učenja CLO (chief learning officer). Danas u eri znanja ključnu ulogu ima CKO (chief knowledge officer). Osnovni zadaci menadžera znanja podrazumevaju sledeće:
• određivanje stretegijskih prioriteta u upravljanju znanjem,
• formiranje baze znanja,
• dobijanje podrške izvršnih menadžera,
• dobijanje informacija o potrošačkoj satisfakciji u pravo vreme itd. Više o ovome možete pročitati na http://www.cio.com/archive/enterprise/111598_ic.html
Ja sada neću ulaziti u teoriju upravljanja znanjem i šta za koga to znači. Možemo se okupiti i brainstorming-ovati o tome satima.

Smatram da je znanje ključ uspeha ali isto tako smatram da samo po sebi ne znači mnogo. Naime, rukovodim se sledećim “nije zdrava ona pamet koja mnogo zna a malo može”. Ovo sam počela pisati zato što mi nije jasno kada će ljudi već jednom početi da stvari zovu pravim imenom. Naime, pre dva dana sam imala poslovni sastanak sa potencijalnim klijentom i upravo sam razgovarala sa izvršnim direktorom CEO.
Setih se tokom tog razgovora jednom meni dragog gospodina, koji je rekao da uvek pregovaramo bili mi toga svesni ili ne. A da to šta znaš ne znači uvek mnogo, i da ponekada ključ je u tome koga znaš.
O čemu je reč!
Sastanak u normalnim okolnostima nikako nije duži od 30 minuta, ovaj je trajao više od dva sata. Posle čega, čovek samo može da poželi da ode na neko pusto ostvro i da se izoluje. Sve više se nosim mišlju da to i učinim. Malo šale ali i malo istine
Mislim da je najlakše završiti fakultete i biti na dobrim pozicijama i predstaviti se kao CEO, CIO,CLO ili kako god. Ma baš me briga sta si. Pre svega si čovek. Ili bi trebao biti. Interesuje me samo šta to mi možemo uraditi konkretno i šta konkretno u toku sastanka imaš da mi kažeš. Na svom eblog-u sam pisala o pregovorima koje uistinu smatram umetnošću. Čak sam na ovom blogu u više navrata pisala o poslovnoj komunikaciji i poslovnim sastancima . Ali kod nas pregovori sa iznošenjem činjenica i konkretnih poslovnih rešenja nema, svi sve obećavaju ali malo ko stvarno se lati posla. I ostaje dosledan svojih reči. I samo se pitam odakle nam smelosti da pričamo o eri znanja ja bih pre pričala o eri Moći.

Zašto baš era moći. Ovaj moj škrt prikaz pregovora, jesu metode pregovora ali ja želim konstatovati ovde da ih posmatram iz ugla ne metoda pregovora već odnosa znanja i moći. Jer ako moć preovladava (govorim o moći koja nije povezana sa znanjem, već sa svim i svačim što nema mnogo veze sa pomenutim) i “ledeni breg” ponosa ne možemo otopiti jer moć i položaj nam to ne dozvoljava onda ne znam šta nam u pregovorima znači znanje ili šta nam daje pravo a šta obostrani interesi omogućuju. Kako god mi volimo pomodarstvo i nove stvari ali nadam se samo da ćemo od svih tih novima, sem priče o istima početi nešto i krajnje konkretno i praktično da primenjujemo, što bi bilo jako lepo.

Be Sociable, Share!

•