Planovi i stvarnost

Dolazim iz radničke porodice. Moji stari dolaze iz seljačke porodice – jednog malog mesta Bačina u Srbiji. Nedostaje mi selo, više i ne idem tamo, jer oni zbog kojih se išlo više nisu među nama.

Hm, zašto ovo kog vraga pišem? Emocije. U poslu nema emocija. Ali ovo je ipak lični blog, lični stavovi i priče iz života i posla. Međutim, istina je u poslu nema emocija, tačnije nemojte ih previše unositi jer će to biti lošije po vas same.

Danas sam bila u selu i srela rođaka koji je imao divne planove, dobar posao ali stvarnost je da nema skoro pa ništa od svog posla. O čemu se radi i koju poruku vam šaljem.

O tome da su planovi jedno a stvarnost drugo. Dečko ima vinograd. Ja sanjam o svom nekom vinogradu u Hrvatskoj, bila sam tamo kao dete (naši pobratimi su iz Rijeke), Hrvatsku mnogo volim. Tako da me je njegova priča podsetila na mnoge stvari, ljude i život zapravo. A takođe nosi lepu poruku za preduzetnike. Posebno one koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

Pomoravlje i Srbija uopšte je kraj koji je poznat po dobroj vinovoj lozi – vinogradima. Dobra zemlja, ima pomoći države u subvencijama ima potencijala.

On je već nekoliko godina u vinogradarsvu, imao je dobre rezultate i pravio je dobre planove za dalji razvoj, ukrupnjavanje zemljišta je bio jedan od koraka. Što je i učinio. Sve je nekako kako kaže išlo dobro. Proizvodnja, dobre rodne godine, dobar plasman, otkup, plaćanje sve. Sve sem jednog. Birokratije i nedostatak dobrote u ljudima. I to one najgore nasledničke birokratije. Gde prste umešaju papiri od davnina a još i ne tako dobri ljudi koji su vlasnici zemljišta.

Ok. Jasno on nije bio vlasnik kompletnog zemljišta. Već on i još nekoliko rođaka. Ok nije se zaštitio, išao je emocijama da on radi i razvija i to što im plaća zemljište, ga čini “vlasnikom” proizvoda na tom zemljištu. Ali nije tako. Posle razvoja posla, kada su vlasnici uvideli potencijal. Postavilo se pitanje vlasništva, zarade i tako dalje.

Ok sada “posle boja svi smo junaci” možemo reći: nesmotreno, glupo, zašto se nije zaštitio, neka ih tuži ima tu zilion stvari koje možemo da kažemo. Ali istina je da sada to ništa ne vredi. Sve može ali sve košta para i živaca.

Elem, skratila sam priču ali nadam se da ste videli sliku. Posao je posao. Nema mesta emocijama. Planove koje ste napravili napravite tako da se zaštite od svih, ponajviše od sebe samih.

Prvi napišite svoje mišljenje

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *