1.Throw Out What You Don’t Need
2.Move Faster
3.Manage Capacity
4.Convert What You Have Into Something More Valuable
5.Keep Your Head
My point is: Innovation is a basic element of business growth and success.
Kratki dokumentarni film “Out Of The box“, novinarke Ivane Retas, i kamermana Srećka Divića, iz “Radio televizije Kragujevac” svrstan je medju 7 najboljih filmova u okviru svetskog takmičenja kratkog filma “Seven Fund Prosperitie” u Kembridžu, država Masačusec, Sjedinjene Američke Države. Ovaj uspeh naši sugradjani su ostvarili u konkurenciji 86 filmova iz celog sveta na temu “Mladi preduzetnici i globalni svet“.
Film “Out Of The Box” Ivane Retas i Srećka Divića govori o preduzetničkoj renesansi u Kragujevcu, ali i o teškim vremenima kroz koje je grad na Lepenici prolazio na putu ka novim poslovnim mogućnostima. Glavni akteri filma su dva mlada kragujevačka biznismena koji veruju u sopstvenu ideju o uspešnom poslovanju u Srbiji. Naslov filma, simbolično “Iz kutije”, zapravo je sinonim za izlazak iz ekonomske, ali i lične tame, u kojoj se još uvek nalazi veliki broj mladih ljudi u Kragujevcu i Srbiji. Poruka filma je univerzalna i odnosi se na probleme, ali i veru u potencijale svih mladih ljudi u svetu.
Za ovaj film glasali su gledaoci, putem interneta, iz celog sveta. Interesantno je da je najveća podrška stigla iz Hrvatske, Grčke, Austrije i Danske. Film “Out Of The Box” je osvojio dve trećine ukupnog broja glasova gledalaca, i ušao u 7 finalista kao prvoplasirani sa ocenom 4,71 od mogućih 5 bodova. Gledalo ga je preko 32 hiljade ljudi iz svih krajeva sveta. Takodje, film kragujevačkih autora, Ivane Retas i Srećka Divića, proglašen je za “najomiljeniji film publike”.
Proglašenje pobednika ovogodišnjeg svetskog takmičenja kratkog filma “Seven Fund Prosperitie” biće održano 7. decembra 2008. u Kembridžu, država Masačusec u Sjedinjenim Američkim Državama. Tada će finalistima biti dodeljene 3 prestižne kinematografske i novčane nagrade.
Ljudi srećno!! Pobedite!!
Film Fight Club, koji je nastao po noveli Chuck Palahniuk’s-a, je odlično prestavljanje Tyler Durden-a. Ako se pitate ko je Tyler Durken i u kom kontekstu njega pominjem povodom Creativity+Productivity=Success. Moj odgovor je krajnje jednostavan:
1. Fight Club is about living the life you truly want to live, and the hard path to getting there!!!
2. Tyler says a lot of things that apply directly to innovative action.
Tyler daje osam pravila o inovativnost, meni se na prvo čitanje izdvojilo “pravilo”
“Sticking feathers up your butt doesn’t make you a chicken.” moćno zar ne???
Rezime uspeha po njemu je kreativnost koja ako je dozvoljena i nesputavana daje nužno produktivnost, a udružene su pravi put ka uspehu.
Kada pročitate pravila, objedinjenja daju da poenta je BUDITE SVOJI, NE IMITIRAJTE, VEĆ INOVIRAJTE.
Ako vas je moje kratki osvrt zainteresovao, pročitajte svih 8 pravila.
Marissa Mayer, Vice President of Search Products and User Experience at Google vam prenosi svoja iskustva o podsticanju kreativnih ideja unutar kompanije i o inovacijama.
Nedavna studija o tome gde “tražiti” put ka inovativnosti u kompanijama, kaže da inovativnost najčešće nastaje u raznim brainstorming varijantama. I da konstantnim razgovorima o inovativnosti, iste pospešujemo. Ja kažem, da najbolje ideje nastaju u prirodi, kada smo potpuno opušteni. Elem, pre par dana nailazim na priču koja potvrđuje ono što već napisah. Naime, Francisco Guerra kaže da je većina njegovih ideja nastala upravo u prirodi. Nedavno je patentirao uređaj koji proizvodi oblake željenih oblika. Opet nas odvlači ka prirodi. Sličica
govori više od hiljadu reči 
Poenta je sledeća. Uskoro ćemo u trenucima uživanja i posmatranja oblaka, biti izloženi inovativnom marketingu. Kakvom marketingu? Reklamiranju. Naime, kompanija Snowmakers pravi oblake, logoe poznatih kompanija sony-a, nike-a itd. Pomenuti oblaci, su novi vidovi inovativnog marketinga, koji mogu biti veliki do 1,5 m i mogu leteti na visini od 7000 metara, a proputovati oko 50 km.
Interesantno zar ne!
Iako “stari” članak, i “stara” priča od strane Elana Varon. Želim ovde preneti tekstove kao i konkretnu studiju slučaja kako CIOs može stvoriti jedno prijatno, prijateljsko radno okruženje koje podstiče inovacije. U članku, Robert Scott, govori o potrebi za stvaranjem pravog radnog okruženja. On kaže: “You’re going to have to let innovation flow in and out of the walls of your organization and in and out of your company.” Članak opisuje (Simplified Initiative Management and Product Launch), prosto proces koji P & G koristi da inovaciju utka u svaki deo svoje kompanije.
Proces uključuje šest različitih faza:
otkriće,
dizajn,
kvalifikovati,
spremiti,
lansirati i
uticati.
Sve u svemu, dat je lep pogled na to kako visoke performanse inovativnih organizacija izgledaju po pitanju upravljanja inovacijama.
Sećam se u vreme studija, da smo često pričali na temu. Ko je menadžer a ko lider? I da je neko, ko god, prestavio karakteristike i jednih i drugih. Sećam se da se nisam slagala sa time. Jer sam imala neko svoje uverenje da je biti menadžer stvar funkcije a biti lider stvar stava. Ili ti da i jedno i drugo i treće o čemu ću sada pisati nešto što čovek nosi u sebi. Ili to nešto imaš ili nemaš. Istina je da postojalo dosta dobro prestavljanje nekih karakteristika. Ja nisam volela tu reč “karakteristike” već sam pričala o kvalitetu, elem takav moj “stav” me je koštao polaganja ispita, no nek ide život i to je prošlo Sada ja “postajem” kao ti neki profesori jel ovde ću pisati o nekim kvalitetima koje po meni čovek mora imati da bi bio inovator.
To su neka moja razmišljana, sada, što ne znači da neću promeniti nešto izbaciti ili ubaciti vremenom.
Dakle, razmišljam da svako ko je inovator pre svega je nezadovoljan stvarnim stanjem stvari i rutinom. Ne voli to. I stalno je u kreativnom sukobu sa statusom quo.
Motiv za ma šta god da radi nalazi u sebi samom. Proaktivno jednostavno inicira promene u svom bliskom okruženju.
Maštovim ili dreamer. A svoju maštu izaziva u stalnom slušanju okoline i u istraživanju onih malih stvari koje drugi i ne primećuju.
Mogućnosti vidi tamo gde ih na prvom pogledu nema. I upravo te “mogučnosti” ga vode riziku neprihvatanja, neshvatanja.
Ali inovator je osoba koju nosi osmeh. Jer u osnovi inovator je “dete” “klinac-klinka” koja stalno izmišlja nove stvari.
Znatiželjan kao dete.
Leti na krilima sopstvenih ideja, samokritičan, misli i veruje da je
(napisaću na engl. jer mi je ubedljivije a dobra je izreka )
“perfection is the enemy of the good”. Voltaire
Zaban lik koji se zabavlja i vašim i svojim idejama.
Voli kombinacije i stvara veze tamo gde ih nema.
Neprestano traži nova znanja.
Ne balansira izmedju intuicije i analiza.
Formalno je jasan, jasno govori i razumljiv je.
Fleksibilan i sklon brzom učenju i sklapanju kockica posle novodobijenih informacija.
Radan i uporan.
Ovo su neki kvaliteti, po meni.
Sa kojima se slažete sa kojima ne?
Bilo bi lepo da čujem i vaše mišljenje, dopunite ko je lider?
Radeći na projektu za Svetsku banku, bila sam detaljnije upoznata sa EIP-om. Šta je to? Entrepreneurship and innovation programme
Na sajtu recimo nema jasno definisane strukture inovativnog procesa, naravno to je nešto ispod haube ali upravo ona može ukoliko se prilagodi našem društvu i okruženju, biti odlična polazna osnova kako stvarati kvalitetne start-up projekte i postojeće kompanije najlakše uvesti u procese inovacija u ma kojoj oblasti.
U njihovom prestavljanju struktura inovativnog procesa sadrži:
1. Generisanje ideje ( po generisanju svih ideja, u proces ulaze ideje po sistemu 1. 2. 3. definisane po brzini implementacije)
2. Učesnici inovativnog procesa ( to je prvi filter gde se svakom članu tima dodeljuju po 2 člana koja doprinose inovativnom procesu, a proces je kružni. Što će reći sledeće: danas je osoba “x” dodeljena timu “a” osoba “y” timu “b” itd. sledeći ciklus je obrnut i osoba “x” pripada timu “b” itd. čime grupa “iz pojedinca izvlači” najveći mogući potencijal,)
3. Menadžment određuje proces razvoja i korake koje treba činiti
4. Odobravanje projekta inovativnosti
5. Project managment određuje početak rada na projektu.
Naravno ono što je jačina ili ti stabilnost EIP-a jeste da je svaki inovativni proces podržan na svim nivoima. I to je stvar kulture. O čemu je zapravo reč.
Svaka ideja je podržana na svim nivoima u organizaciji (napominjem da je reč o velikim sistemima) ali naravno u manjem obimu se može na ma kojoj organizaciji primeniti. Značaj se daje svakom članu tima, brainstorming je suština poslovanja, i svaka ideja se odobrava sa više organizacionih tačaka.
Ovakav proces funkcionisanja kompanije max smanjuje probleme upravljanja ljudskim resursima. I na kraju svaki proces ima svoje tzv. “Gateway process” i njegove faze u IT-ju su: (ne znam faze ostalih segmenata, jer u njima nisam učestvovala)
1. identifikacija procesa inovacije, (kada se ideja prepozna kao razvojna prestavlja se menadžmentu)
2. preuzimanje analitičnog rizika, (tačnije to je proces analitičke ocene ideje)
3. razvoj (koji postoji samo ako menadžment oceni da je analitička ocena pozitivna sa svih aspekata (finansijskog, razvojnog itd) tada se pristupa izradi full “Poslovnom planu” sa ocenama koliko će biti potrošeno na šta, kada je spremna realizacija ideje,očekivani rezultat itd) i
4. započnite.
Svaki inovativni proces koji postoji i na kome se radi ima svoje stubove na kojima se zasniva i to su:
1. Razvoj veština
2. Inovacija infrastruktura
3. Mreža za inovaciju
4. Interna promocija
I svi stubovi razvoja inovativnosti su napravljenju sa ciljem da se svaki zaposleni oseti bitnim u organizaciji, da postoje konkretne i merljive akcije, da svaki proces ima svoje i zašto i zato!!
H. Firestone je rekao “You get the best out of others when you give the best of yourself.”
Ukoliko se rukovodimo ovakvim razmišljanjem, možemo od sebe i od drugih uvek tražiti više. I to je ključ inovacija. Ali svakako ne možemo zanemariti, nešto što je prirodno a skopčano je sa inovacijom. A reč je o kulturi i okruženju. Dosta toga u našoj zemlji potrebno je učiniti, da bi i postojeće kompanije i novi start-up projekti mogli se razvijati prikladno. Mislim da je ovog trenutka najteže shvatiti značaj inovativnosti u našoj zemlji. Jedna činjenica jeste da inovativnost čine ljudi. I da ma koji korak da učinimo da ljudima damo do znanja da je sve u njima, je temelj razvoja našeg društva. Do sada iskreno nisam prepoznala tu nazovimo viziju našeg društva ali se najisrenije nadam da krećemo se pravim putem.
Uskoro u Kragujevcu, počinje sa radom Inovativni inkubator centar i takođe se nadam, da će društvo znati da prepozna značaj njegog postojanja. A da će organizacija pomenutog centra biti organizovana, na taj način kao da je i ona sama “kompanija” koja može generisati ideje, prave ljude.
Dakle, trebamo stvoriti strategiju koja će postati ključni faktor za konkurentnost u današnjoj eri ekonomije znanja.
Ne treba bežati od činjenice da smo u društvu, informacija i znanja, gde je informacija sve više i više u izobilju i dostupna svima, i gde se samo pravilno trentirane i kvalitetne informacije računaju. Već upravo tu činjenicu učiniti našom prednošću i impulsom glavnog rasta i razvoja našeg okruženja.
Već par meseci, sam sama sebe uključila u priču business start-up. Mesto dešavanja je Kragujevac. I tim koji predvodi pomenuti BSC je zaista kvalitetan. Interesantni ljudi, priča koju pokrećete i još mnogo toga, valjda prirodno nameće da se čovek zainteresuje i dublje uđe u tematiku. Poslednjih meseci to je za mene start-up projekti kod nas i u svetu, trendovi u ekonomiji, inovativnost itd. Pored toga što pokušavam kreirati nešto lepo, korisno i konkretno. Dobar deo svog vremena koristim za raznorazne webinare, čitanje stručne literature, razgovore sa prijateljima svuda po svetu, bila sam uključena i u jedan projekat Svetske banke u oblasti IT-ja itd. Sve to je rezultiralo jednim mojim istraživanjem koje sam nazvala “Javna politika i dugoročno planiranje stvaranja inovativnih start-up business-a.” Sasvim sigurno, neću ovde prestavljati svoje istraživanje. Ali želim jedan segment istraživanja prestaviti upravo u formi prioriteta koji postoje u kompanijama koje inoviraju.
Prirodno je da je akcenat istraživanja na našoj zemlji, gde smo i kuda idemo. Dakle, prvo pitanje koje je bilo ispred mene jeste, šta je to što kompanija mora ispred sebe postaviti kao prioritet ukoliko želi nositi epitet inovatora?
Ti prioriteti su:
1. uzvišeni cilj i misija postojanja koja će njihovo radno okruženje činiti boljim mestom rada “everybody can fly” ili nešto tipa svakome omogućiti pristup znanju ili jednostavan pristup tehnologiji,
2. sopstvenom strateškom vizijom da razvija svoju misiju postojanja u jedan sasvim nov, drugačiji, inovativni način kojim pruža vrednost svojim korisnicima, i svojim članovima,
3. globalni pristup (rasprostranjenost) od početka, ili postavljanje strategije poslovanja dovoljno široko za dalji rast i razvoj,
4. formiranje nadmoćne tehnološke platforme, koja će podržati globalni razvoj. Prosto smatram da ako se postavi platforma (podijum) na kome ćemo startovati i “igrati” se, dovoljno široko, onda je ona sama mnogo važnija od same tehnologije, koju ćemo koristiti,
5. pravljenje organizacione kulture koja svakodnevno povećava glad za idejama, inovacijama i nestrpljivost da se one postave u praksi,
6. stalno razmišljanje o organizacionim i poslovnim modelima koji nam donose zaradu. Organizaciona kultura okrenuta ka razvoju, i stalnom praćenju novih i boljih poslovnih rešenja,
7. stalno stvaranje novih vrednosti, novih vrednosti u odnosu na konkurenciju. Naime, kod nas je čest slučaj da ljudi ulaze u „borbu“ sa konkurencijom. Što je potpuno pogrešno. Ono što je ključ pobede konkurencije jeste upravo inovativnost. I to što se nećemo boriti sa njima već ići korak ispred njih.
8. na kraju, naći ljude koji koji će od samog početka razumeti prioritete, i značaj inovativnosti, što je sasvim sigurno najteži deo.
My social spaceship
My facebook space
